Uprkos velikim naporima uloženim u istraživanja, rak ostaje vodeći uzrok smrtnosti širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), procenjuje se da je globalno opterećenje rakom iznosilo 19,3 miliona novih slučajeva i 10 miliona smrtnih slučajeva u 2020. godini. Zahvatajući 2,2 miliona žena svake godine, rak dojke predstavlja najčešći oblik kancera i glavni uzrok smrti povezanih s rakom kod žena. U 2020. godini, 685.000 žena je izgubilo život zbog raka dojke, što čini oko 15% svih smrtnih slučajeva od raka kod žena. Statistika raka u Srbiji takođe je alarmantna, s oko 36.000 novih pacijenata i 20.000 smrtnih slučajeva od raka godišnje. Kao i u ostatku sveta, rak dojke predstavlja vodeći uzrok oboljevanja (29,9%) i smrtnosti (18,9%) među ženama obolelim od raka u našoj zemlji. Opterećenje rakom nastavlja rasti širom sveta, stvarajući veliki fizički, emocionalni i finansijski pritisak na pacijente, porodice, društvo i zdravstvene sisteme. Važno je napomenuti da se očekuje porast incidencije raka za 47% u narednih 20 godina, što će verovatno rezultirati povećanom smrtnošću. Uobičajeni tretmani za rak dojke, uključujući radijaciju, hemoterapiju i endokrinu terapiju, često su praćeni neželjenim efektima koji mogu dovesti do nepotpunog tretmana, smanjenja kvaliteta života, povratka raka ili povećanog rizika od drugih hroničnih bolesti.
Adjuvantne antikancerogene terapije, poput endokrine terapije sa inhibitorima aromataze (AI) kod hormon-zavisnog raka dojke, nose sa sobom nekoliko neželjenih efekata: bol u mišićima i zglobovima, osteoporozu, inflamatorne bolesti, kardiovaskularne poremećaje i seksualnu disfunkciju. S obzirom na dugotrajnost adjuvantne terapije AI (5-10 godina), kod pacijenata su moguće poteškoće u toleranciji, što može ugroziti pridržavanje terapije i ishod lečenja. Sama terapija i bolest mogu dovesti do smanjenja nutritivnog statusa (malnutricije, sarkopenije, osteopenije, gojaznosti), što je povezano s lošim odgovorom na terapiju, povećanim rizikom od povratka bolesti i smrtnosti koja nije povezana s rakom dojke. Većina ovih komplikacija može se sprečiti odgovarajućom ishranom.
Projekat AID je usmeren na rešavanje ovih izazova. Projekt je osmišljen kao randomizirano kliničko ispitivanje sa primenom personalizovane ishrane i dodataka ishrani tokom 4 meseca, i poređenjem između dve intervencione grupe i jedne kontrolne grupe. Implementacija ovog projekta će pomoći pacijentima s rakom dojke da očuvaju nutritivni status, bolje podnesu terapiju, smanje neželjene efekte i rizike od pridruženih bolesti, čime će se unaprediti klinički rezultati i stopa preživljavanja.
